„Čestitka u ime Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, u ime svih nastavnika i nenastavnog osoblja Fakulteta koji su bili sve ovo vreme uz vas dok ste studirali. Čestitamo kako vama koji ste diplomirali tako i vašim roditeljima, braći, sestrama, ženama pa i deci ukoliko ste i to uz studiranje uspeli da postignete. Dvadeset treći put delimo diplome i dajemo formalni dokaz da ste postali građani sa najvišm stepenom obrazovanja u Srbiji. Taj broj je mali i ne prelazi više od 10 % ukupnog broja stavnovništva. Da li je to dovoljno da vas nazovemo intelektualcima? Naravno da nije.
Demokrit je rekao: „Ne trudi se da o svemu znaš sve, da ne bi u svemu postao neznalica.“ Trenutak kada ste položili poslednji ispit verovatno je jedan od najradosnijih dana u vašem dosadašnjem životu. Sećaćete ga se dugo, verovatno ceo život. Međutim, život tek počinje. Izašli ste na put koji će još dugo trajati i na kome ćete imati puno uzbrdica, nizbrdica, sporednih puteva i tunela. Prvo zaposlenje, unapređenja, adekvatna plata za znanje i energiju koju dajete na poslu, borba sa konkurencijom, kolegama, vlastitim ambicijama, okruženjem, komšilukom, saobraćajem, porodicom, trajaće dok ste živi.
Govoreći upravo o tome Seneka kaže: „Ima ljudi koji žive bez ikakve svrhe i prolaze kroz život kao slamka rekom, oni ne idu njih reka nosi!“ Dakle, život nije lak i predvidiv, da bi živeli morate se boriti, planirati i uživati u svemu da bi u nekim godinama, kao što su moje, a nadam se i kasnije mogli reći: „Živeo sam dobar život, uživao u njemu, vredelo je!“
Da bi znali kako, morate znati sa kim i sa čim. Jednako važno je spoznaja koliko i šta znate. Bolje je znati malo ali temeljito, nego mnogo i površno. Pravna nauka razvija se velikom brzinom. Nemojte očekivati da ste završetkom fakulteta sve naučili u pravu. Poslovi koje ćete obavljati odrediti će i znanje koje ćete morati imati da bi se borili sa zadacima koji će vam biti povereni. Učiti morate ceo život. Sve se brzo menja društvo, zakoni, industrija. Informatička revolucija donela je do pre nekoliko godina nezamislive pomake u organizaciji društva, nova radna mesta, veštačka intiligencija, digitalizacija, baze, folderi, platforme i ko zna koliko još novih termina i trendova sa kojima se morate suočiti kako bi imali jednake šanse sa konkurencijom.
Pored diplome, engleski jezik i informatička pismenost biće vam neophodni da bi uopšte mogli da radite za sebe ili nekog poslodavca. Zašto sam najpre krenuo o karijeri. Zato što bez novca nema ni života. Novac je na žalost postao dominantan razlog življenja svih ljudi na planeti. Korporacijska mantra je „rast i profit po svaku cenu!“ Radnici su samo sredstvo kojim se dolazi do tog cilja. Ograničenja poput zaštite prava na vazduh, vodu, zemljište, poštovanja ljudskog i radničkog dostojanstva bledi su i neuverljivi u društvu profita.
Globalizacija je omogućila najvećem broju građana sveta da shvate sve blagodeti i proketstvo sakupljanja para i svu muku nerazvijenosti i života u siromaštvu. Posledice su migracije koje potpuno menjaju države i društva uglavnom najrazvijenijih zemalja. Fenomen koji će na duže vreme dovesti do preuređenja sadašnjeg koncepta vladavine kapitala.
Poštovanje kulturnih, ljudskih, porodičnih, društvenih i socijalnih specifičnosti za sada manjinskih grupa u državama u koje su migrirali postaće preduslov mirnog života svih građana u tim zemljama. Svedočimo već danas o velikim tenzijama koje su upravo posledica kulturoloških i svih drugih razlika među ljudima. Potreba za radnom snagom i nastavkom razvoja, čitaj uvećanja profita korporacija u tima zemljama zamagljuje stvarno stanje na terenu. O posledicama nema u ovom trenutku ni smisla ni potrebe jer mi o tome ne odlučujemo.
Ekonomski interesi država vođeni otuđenim političarima, sve više obezvređuju pojmove dostojanstvo, humanost, sloboda, pravo na život. Šta reći roditeljima palestinske dece? 10 000 hiljada ih je poginulo u pojasu Gaze u prva dva meseca rata. Šta reći majkama poginulih ruskih i ukrajnskih vojnika kojih sada već preko pola miliona? Zašto su poginuli? Gde je međunarodno pravo UN EU i sve ostale međunarodne instucije koje su nastale nakon Prvog i Drugog svetskog rata isključivo sa ciljem da se takve ljudske katastrofe više nikada ne ponove. U stvari one nisu nikada ni prestale samo je intenzitet bio manji i posledice su bile regionalne ali za ljude i pojedince ti ratovi su bili izvesno brutalniji i pogubniji za ljudsku vrstu.
Moramo znati ko smo i odakle potičemo, ali isto tako moramo biti svesni da zemlja iz koje dolazimo ima premalo svojih građana da bi ikada više pomislili na tako nešto kao što je rat. Konfrontacije sa velikima odneli su previše ljudskih života. Srbija je prošle godine imala najmanji broj rođene dece u poslednjih 80 godina. Zašto ovo govorim? Upravo zbog toga što je sada za vas nakon završetka fakulteta drugi najvažniji zadatak stvaranje porodice. U njoj treba da nađete ljubav, podršku, nadu u budućnost i smisao daljeg života. Vilijam Volis divno primećuje: “Ruka koja kolevku ljulja je ruka koja vlada svetom.“ Potpuno delim ovakav stav. Snaga svakog od nas upravo proizilazi iz našeg porodice i porodičnog stabla. Bez porodice ni nas ne bi bilo. Zato najveću zahvalnost i poštovanje upravo dugujemo našim roditeljima koji su se trudili i koji su, posle vas, najzaslužniji za uspeh koji danas obeležavamo.
Naravno, moram skromno primetiti da smo tu negde i mi profesori koji smo se prethodnih godina trudili da vam objasnimo pravo i da vam stvorimo ljubav prema njemu. Znam i siguran sam da smo se trudili da vam pored znanja i teorije pravne nauke prenesemo i one neprolazne, ali sve više potiskivane vrednosti kao što su dobrota, tolerancija, čast, dostojanstvo, dobročinstvo. Ako smo u tome uspeli, ne treba da se bojimo za vas jer ćete na svojim poslovima i u svojim porodicama ponosno i radosno nastaviti naučeno što od nas, što od svojih porodica u kojima ste rasli.
Za kraj ću reći sledeće. Ponosni smo na sve vas što ste nam dozvolili da pokušamo da vam urežemo u svest da sve što možete uraditi za sebe, mora biti urađeno na pošten i častan način kako ne bi obrukali sebe, svoje roditelje i porodicu. Upravljajte svojim životom, znanjem, dobrotom, poštenjem i tada nećete pogrešiti. Biti dobar čovek najveća je vrlina koju možete dati sebi, porodici i državi u kojoj ste rođeni!
Čestitam svima još jednom. Živeli!“ - prof. dr Milan Počuča, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe
SVEČANA DODELA DIPLOMA
